Руски добровољци

***

У jедном напуштеном селу недалеко од града читав наш одред jе упуцавао оружjе. То се десило сутрадан после патроле на Видову гору. Осим личног, упуцавали смо добиjени митралез МГ-42 и аутоматске пиштоле „Шкорпион“ – и jедно и друго било jе jугословенске производне. Потом jе била краhа тактичка вежба са бацанем граната.

Неприjателска диверзиjа

Једне вечери jе изненада нестало струjе. Остали смо у мраку. Обично смо увек имали струjу пошто jе ту био штаб.

Ас jе отишао у суседну собу где jе био штаб Вишеградске бригаде, да разjасни шта се дешава.

Била jе то обична диверзиjа. Неприjателски диверзанти су се прикрали трансформатору и гаhали га минобацачима, лишивши читав Вишеград струjе на неколико дана. Истина, у нашоj згради се светло ипак поjавило пошто jе прорадио генератор; електрична енергиjа jе била животно важна за центар везе.

Треба реhи да овде ниjе било линиjе фронта у уобичаjеном смислу. Због сложеног терена – планине, шуме, одбрана се састоjала из поjединачних утврhених пунктова, измеhу коjих су могли да се креhу прилично велике борбене jединице.

Узвратна диверзиjа

То jе била jедна од првих борби у коjима сам учествовао. Била jе друга половина новембра. Време jе било тихо, помало влажно, jаких киша ниjе било, а дану jе чак и сунце греjало. А шума jе и дале била зелена просто зато што jе веhином била црногорична. Снега уопште ниjе било.

Поставлен нам jе задатак: рано уjутру да кренемо у реjон села Закрсница како бисмо изненада напали противника и повукли се, то jест да извршимо препад. Ноh пре борбе провели смо у селу Дона Лиjеска одакле jе требало да стигнемо до места где jе противник. То jе била узана долина коjа се спушта од горе Црни врх ка Дрини, и у коjоj jе смештено неколико села.

Претходне вечери смо дошли у српску куhу где су нас домаhини до миле воле нахранили и jош нас срдачно частили ракиjом.

Рано уjутру смо после чаjа почели да се спремамо. Још jе било мрачно, одред jе кроз шуму у колони кренуо на борбени задатак. Пут се час спуштао, час пенао нагоре. Тешко се могло схватити куда то идемо. Без водича бисмо се изгубили.

Наjзад смо се обрели на гребену густо обраслом дрвеhем. Командир одреда оставио jе неколицину бораца у заштитници и, на моjе чуhене, ниjе тамо оставио мене, премда jе то била jедна од првих моjих акциjа.