Руски добровољци

Мени jе предстоjало да скупа са осталим искусним доброволцима идем надоле ка неприjателским положаjима, и било ми jе врло драго што ми jе указано тако високо поверене.

Падина jе одлазила надоле. Требало jе да ном силазимо док не изаhемо на пут. Одозго се видело да jе тамо магла. Почели смо да силазимо. На средини падине Ас jе мени и другим борцима наредио да станемо и чекамо дала упутства, а сам jе са двоjицом бораца наоружан минобацачем наставио надоле, и ускоро су нестали у магли. Почели смо да чекамо. После извесног времена изненада се зачуо jаки прасак минобацача.

Као одговор уследила аутоматска палба. Србин Симо, коjи jе однедавно свугде ишао са нама и налазио се поред мене, устао jе, извадио гранату, извукао прстен и бацио jе доле. Тада ми се учинило да jе граната пала сасвим близу и да ниjе било никаквог смисла да jе баца. Убрзо смо видели наше другове како излазе из магле, тешко дишуhи и почину да се пену горе. Рукама су нам показивали и викали да се и ми повлачимо. Уто jе противник, коjи очито ниjе очекивао напад, почео да отвара снажну ватру на нас. Али, на среhу, веh смо били изван домета. Попели смо се до наших другова, окупили и успешно стигли до jедног српског села, где су нас срдачно дочекали, а потом смо кренули надоле у Дону Лиjеску, где нас jе чекао капетан Перица Марковиh – заповедник обавештаjне службе Вишеградске бригаде, коме смо реферисали о исходу изведене операциjе.

Српски свештеник Раjко и руски доброволци

Даj Боже и нама да будемо у Царству Небесном, где су сада душе руских доброволаца».

Никада пре тога нисам био у прилици да доhем у тако близак додир са свештеником. У Русиjи се према тим лудима увек односило са посебним поштованем, Руси су знали да општене са свештеником врло благотворно утиче. Али, нама, коjи смо се родили и одрасли у Совjетском Савезу, то искуство било jе сасвим непознато. Пре познанства са српским свештеником чуо сам за нега од ратних другова веh првог дана боравка у рату. Причаjуhи о околностима рата у Босни, наш командир се сетио проповеди тамошнег свештеника Раjка. Када се обраhао српским ратницима, отац Раjко jе као пример наводио веру русских доброволаца коjи не заборавлаjу да се помоле и перекрсте пред сваки полазак на задатак и притом увек побеhуjу. «Погледаjте веру тих луди и ничег се не боjте. С нама jе Русиjа, значи да hемо победити» – говорио jе. Ускоро сам се и сам упознао са ним. Био jе то сувонав човек просечне висине, с брадицом и наочарима.