Руски добровољци

Користили смо наjпростиjе схеме нацртане на листовима из свеске. Тог пута смо кренули без тамошних водича. Ни браhа Црногорци нису били одатле и такоhе су лоше познавали терен. Ишли смо буквално насумице – ориjентишуhи се према планинским врховима и приближноj схеми. Ни о распореду противника нисмо готово ништа знали. Само где отприлике могу бити. Исто и о броjности. Потом се испоставило да смо прошли 20-30 метара од положаjа крупнокалибарског митралеза и нешто дале од блиндажа“.

Ближе Почивалу шума се завршавала, источно се уздизала „hелава“ гора, надносеhи се над неприjателске положаjе.

Требало се провуhи на ту гору и са не се могло извршити подробно извиhане.

Морало се провлачити кроз густо жбуне, буквално пузеhи. Премда ниjе било лишhа на дрвеhу, тешко да се могло приметити кретане у босанском планинском жбуну коjе као да jе опасивало „hелаву“ и омогуhавало да jоj се приближе. На гору су се попели са северне стране, а jужна jе била окренута према Почивалу.

Ближе врху пронашли су место за осматране.

Са те горе Почивал jе био као на длану. Видели су доле пред собом неприjателски бункер, недалеко од нега положаj крупнокалибарског митралеза, а са друге стране нешто позади „самохотку“ укопану у землу. Чудно, неприjател ту ниjе поставио стражу.

Растоjане од места осматрана до неприjателских положаjа износило jе око 700 метара, тако да jе тешко било разабрати поjединости. Ас jе одлучио да се спусти ниже како би се изблиза упознао са неприjателским положаjима.

То jе успешно извео са Андреjем Неменком.

Таква тактика извиhана дала jе добре резултате. Открили су топ, низак, налик на наш противтенковски калибра 45. Цев му jе била окренута ка путу коjи води од Дрине.

Језичка бариjера jе онемогуhила Аса да у потпуности реферише о ономе што jе видео. Послао jе Андреjа по стариjег Црногорца. После извесног времена Андреj се вратио са Црногорцем. Све време су морали да пузе на лактовима пошто jе неприjател био сасвим близу, могао се добро видети и чути.

Ас се сеhа: „Јарак у коме смо седели у близини муслиманских положаjа ниjе био много дубок. И зато смо заиста све чинили пузеhи. Док jе стариjи брат осматрао, погледао сам га са стране и схватио да jе он риhокос и глава му се светли као Александриjски светионик, те сам му натукао нашу црну беретку на главу. Одвратно jе лаjало псетанце – упорно и током свих наших премештана краj неприjателских положаjа“.