Руски добровољци

Осматране неприjателских положаjа jе завршено, требало се враhати, али се неочекивано зачула бука упаленог мотора. Провиривши иза камена, извиhачи су видели трактор точкаш налик на наш „Беларус“ како се креhе путем измеhу „hелаве“ горе и Почивала. Трактор jе имао приколицу и очито jе превозио воjни терет, можда чак и мунициjу.

Андреj Неменко jе одмах предложио Асу да га гаhа из „золе“, како Срби зову ручни ракетни бацач коjи се код нас зове „муха“. Такореhи – ако не тенк онда макар трактор да униште. Са донег осматрачког положаjа било jе немогуhе погодити „самохотку“ – поуздано су jе скривали опкоп и жбуне.

Асу се идеjа свидела, али jе донео мудру одлуку да се не открива, пошто ниjе било потаjних путева за извлачене одатле.

Извиhачи су се враhали истим путем коjим су и дошли, и стигли су назад веh дубоко у ноh. То извиhане jе потраjало 18 сати и било наjдуже извиhане нашег одреда.

Јединице Воjске Републике Српске заузеле су 3. децембра 1992. године Почивал после комбинованог напада, у коме jе руски одред добио улогу да одвуче пажну од главног удара коjи се изводио управо на оним местима на коjима су претходно петорица руских и црногорских извиhача извршила подробно извиhане.

Други Руски доброволачки одред

Телефонски позив друга

Ових дана позвао ме jе телефоном Игор и саопштио ми да jе у Републици Српскоj у граду Биjелина. Прошао jе лекарску комисиjу и добио инвалидску пензиjу – нимало jедноставну пензиjу ратног ветерана. Свакако да jе то важан догаhаj за Игора, али негова особеност jе у томе што jе Игор ранен пре 26 година 3.

децембра 1992. код града Вишеграда на Орловоj гори у Републици Српскоj.

Ево како jе то било. До боjа 3. децембра дошло jе заправо на самом почетку пута нашег одреда – Другог руског доброволачког у Републици Српскоj. Његово формиране започело jе краjем октобра – почетком новембра 1992. године. Први озбилан боj одред jе имао веh 5. новембра те године на истоj гори Орловоj, када jе дошло и до првих ранавана.

Одредом jе командовао Александар Мухарjов. Од познатих личности у том одреду jе ратовао Игор Ивановиh Стрелков, коjи jе тамо био од самог почетка неговог формирана.

Боj на Орловоj гори не jедном jе описан. Пошто jе човек након 26 година добио заслужено признане, желим да испричам своjу верзиjу тог догаhаjа.

Тог дана подигли су нас у 4 уjутру, а можда и раниjе. Брзо смо се спремили. Наше униформе, опрема, оружjе, били су у одличном стану.